Br		Rumunski	Srpski	Gnezdo reči	Reč u umotvorinama	Akcija
224	arźint	argint	сребро	arźint (mn. arźinț) [akc. arźint] (i. s.) — srebro ◊ đi arźint — od srebra, srebrn [Por.] ♦ dij. var. arğint [Kmp.]	(Ima paremija!)	[Vidi]

Reč arźint u karticama drugih reči
Br	Vlaški	Rumunski	Srpski	Gnezdo reči	Reč u umotvorinama	Akcija
382	arğint	argint	сребро	arğint [akc. arğint] (i. s.) ● v. arźint [Kmp.]		[Vidi]
225	arźint viu	argint-viu	жива	arźint viu [akc. arźint viu] (i. s.) — živa, hemijski element, metal srebrnastog sjaja, vrlo pokretljiv i tečan (Hg, lat. hydrargyrum ) ◊ ku arźint viu lukră numa vrîžîtuoriļi — sa živom rade samo vračare ◊ vrîžîtuarĭa kare a șćut să „omuare” arźintol viu, s-a țînut kî ĭe tare vrîžîtuare — vračara koja je znala da „ubije” živu, smatrala se jakom vračarom [Por.] ∞ arźint		[Vidi]
765	arźintuaĭkă	arginţică	фресница	arźintuaĭkă (mn. arźintuoĭś) [akc. arźintuaĭkă] (i. ž.) — 1. (bot.) fresnica, poljski cvet (Dryas octopetala) ◊ arźintuaĭka ĭe buĭađe mikă ku fluare albă, krĭașće pin ļivĭeḑ — fresnica je mala biljka sa belim cvetom, raste po livadama 2. (fig.) žena koja ogovaranjem truje odnose među ljudima (od arźint — srebro, koje se smatra otrovnim) ◊ o arźintuaĭkă đi muĭare, ĭa-r trăbuĭa skoća ļimba đin gură — žena otrovnica, trebalo bi joj iščupati jezik [Por.] ∞ arźint		[Vidi]
1890	floriśikă	floricică	цветић	floriśikă (mn. floriśiaļe) [akc. floriśikă] (i. ž.) — (demin.) 1. (bot.) cvetić, mali cvet kao deo biljke; naziv za biljku cvetnicu ◊ arźintuaĭka are floriśikă albă — kičica ima beli cvetić 2. mala šara, naročito cvetnog oblika ◊ kînd am fuost baĭat, muma mĭ-a-npuĭat kimĭașa ku floriśaļe în tuaće fĭelurĭ — kad sam bio momak, majka mi je izvezla košulju sa raznim cvetićima 3. (folk.) čest epitet za lepu i mladu devojku ◊ fećiță frumuasă ka floriśika đin građină — devojče lepo k’o cvetić iz bašte [Por.] ∞ fluare		[Vidi]
3558	ińel	inel	прстен	ińel (mn. ińaļe) [akc. ińel] (i. s.) — prsten ◊ ińel đi aur — prsten od zlata ◊ ińel đi arźint — prsten od srebra ◊ ińel ku pĭatră skumpă — prsten sa dragim kamenom [Por.]		[Vidi]
3459	taļir	taler	талир	taļir (mn. taļirĭ) [akc. taļir] (i. m.) — (mon.) talir ◊ taļiru a fuost ban đi arźint, ku kapu lu Mariĭa Tereziĭa pi față — talir je bio srebrni novac sa likom Marije Terezije na aversu ◊ kare avut fĭaće marĭ, adunat taļirĭ șî ļ-a dat să-ĭ puarće la gît pi salbă kînd a ĭeșît în sat pi la vro visaļiĭe — ko je imao ćerke udavače, skupljao je talire i davao im da ih nose na niski oko vrata kada su izlazile u selo na neku svetkovinu [GPek] ∞ ban		[Vidi]