Br		Rumunski	Srpski	Gnezdo reči	Reč u umotvorinama	Akcija
1770	aźuta	ajuta	помагати	aźuta (ĭuo aźut, ĭel aźută) [akc. aźuta] (gl.) — pomagati, pružati pomoć ◊ lasî-ma, nu-m aźuta atîta — pusti me, nemoj mi pomagati toliko ◊ duamńe aźută — pomozi bože ◊ nu aźută la ńima — ne pomaže nikome ◊ aźutaț, uamiń — pomagajte, ljudi; upomoć ◊ nu-ĭ aźută ńimika, gata ĭe — nema mu pomoći, gotov je ♦ var. (inov.) ažuta (Tanda) [Por.] ♦ dij. var. ažuta [Crn.]		[Vidi]

Reč aźuta u karticama drugih reči
Br	Vlaški	Rumunski	Srpski	Gnezdo reči	Reč u umotvorinama	Akcija
214	ažuta	ajuta	помагати	ažuta (ĭuo ažut, ĭel ažută) [akc. ažuta] (gl.) — pomagati, podržavati, pružati podršku ◊ ažută la uom kînd ĭe sîngur — pomogni čoveku kad je sam [Crn.] ♦ dij. var. aźuta [Por]	(Ima umotvorina!)	[Vidi]
1772	aźutarĭe	ajutare	помоћ	aźutarĭe (mn. aźutîărĭ) [akc. aźutarĭe] (i. ž.) — pomoć, pomaganje ◊ îm trîabe un uom tare să-m fiĭe đi aźutarĭe — treba mi jedan jak čovek, da mi bude od pomoći ♦ var. ažutare (Tanda) [Por.] ∞ aźuta		[Vidi]
1773	aźutat	ajutat	потпомогнут	aźutat (aźutată) (mn. aźutaț, aźutaće) [akc. aźutat] (prid.) — potpomognut, podržan ◊ a fuost aźutat đin tuaće părțîļi, șî ĭară ńimika — bio je podržan sa svih strana, i opet ništa ♦ var. ažutat [Por.] ∞ aźuta		[Vidi]
1771	aźutuorĭ	ajutor	помагач	aźutuorĭ (mn. aźutuorĭ) [akc. aźutuorĭ] (i. m.) — pomagač, pomoćnik; podstrekač ◊ ĭ-a fuost aźutuorĭ în furaluk — bio mu je pomagač u krađi [Por.] ♦ dij. var. ažutuorĭ [Crn.] ∞ aźuta		[Vidi]
1802	fagur	fagur	саће	fagur (mn. fagurĭ) [akc. fagur] (i. m.) — saće, ploča od voska sa ćelijama u koje pčele stavljaju med ◊ aźutaĭ la dĭeda să muće stupi, șî kîpataĭ duoĭ fagurĭ đi mńare — pomogoh dedi da premesti košnice, i dobih dva saća s medom [Por.]		[Vidi]
3877	ogoi	ogoi	завршити	ogoi (ĭuo oguoĭ, ĭel oguaĭe) [akc. ogoi] (gl. p. ref.) — 1. (o poslu) završiti, svršiti ◊ să nu ĭ-a fi aźutat veśińi, lukru n-a fi ogoit îndată — da mu nisu pomogli susedi, posao ne bi skoro završio ◊ ano-sta ĭuta a ogoit ku kosîtu — ove godine brzo je završio sa kosidbom ◊ a ogoit vićiļi, șî s-a dat pi o parće să uđińaskă — namirio je stoku, i prilegao da se odmori ♦ sin. gaći 2. (o duševnom stanju) smiriti se, odmoriti se; upokojiti se, umreti ◊ sa mîńiĭe ĭuta, da grĭeu sa ogoaĭe — brzo se ljuti, a teško smiruje ◊ sa ogoit baba — upokojila se baba ♦ sin. uśuĭa [Por.] ∞ oguoĭ		[Vidi]
4046	rîndaș	rândaș	помељар	rîndaș (mn. rîndaș) [akc. rîndaș] (i. m.) — pomeljar, redaš ◊ rîndaș ĭe uom kare are rînd la muară, șî maśină kînd vińe rîndu luĭ — pomeljar je čovek koji ima udeo u vodenici, i melje kad dođe njegov red ◊ rîndaș are rînd la muară kă aźutat kînd ĭa s-a fakut, or a kumparat rîndu đi la alt rîndaș — pomeljar ima red na vodenici jer je pomagao pri njenoj izgradnji, ili je red kupio od drugog pomeljara [Por.] ∞ rînd		[Vidi]