Br		Rumunski	Srpski	Gnezdo reči	Reč u umotvorinama	Akcija
1027	țîfnă	ţâfnă	избочина	țîfnă (mn. țîfńe) [akc. țîfnă] (i. ž.) — 1. (geog.) a. izbočina, uzvišica na terenu, brežuljak ◊ dupa țîfna-ĭa ĭe kasa mĭa — iz one uzvišice je moja kuća [Crn.] b. uzvišeni šiljak na sastavu dva potoka ◊ țîfnă sa ḑîśe la țărmur askuțît unđe sa-npreună doă ogașurĭ — „cifna” se kaže za šiljak brežuljka koji se javlja na sastavu dva potoka ◊ kînd vĭeḑ o pĭatră mare sîngură pi kîmp, ḑîś: „Ăće o țîfnă-n mižluoku kîmpuluĭ!" — kada vidiš veliki usamljeni kamen na poljani, kažeš: „Evo jedne ’cifne’ na sred poljane!” (Jasikovo) [GPek] c. velika strmina, uspon ◊ ći prinḑ ku nasu đi pomînt pănă ĭeș pi țîfnă-n sus — hvataš se nosom za zemlju dok izađeš uz striminu na gore (Tanda, Rudna Glava) [Por.] 2. (psih.) prznica, prgavac, osoba koja se lako i brzo ljuti i duri bez nekog posebnog razloga ◊ țîfnă ĭe uom kare sa mîńiĭe đi fiĭe-śe — „cifna” je čovek koji se ljuti za bilo šta [GPek][Por.]		[Vidi]

Reč țîfnă u karticama drugih reči
Br	Vlaški	Rumunski	Srpski	Gnezdo reči	Reč u umotvorinama	Akcija
1028	țîfnuos	ţâfnos	пргав	țîfnuos (țîfnuasă) (mn. țîfnuoș, țîfnuasă) [akc. țîfnuos] (prid.) — 1. (psih.) prgav, koji se lako i brzo ljuti; przničav ◊ numa m-am glumit ku ĭa, n-am șćut kî ĭe atîta đi țîfnuasă — samo sam se našalio sa njom, nisam znao da je toliko prgava [Crn.] ◊ nu kućeḑ s-îĭ ḑîś ńimika, ĭuta sa mîńiĭe, atîta ĭe đi țîfnuos — ne smeš ništa da mu kažeš, brzo se naljuti, toliko je przničav [Por.][GPek] 2. (geog.) neravan teren, teren sa izbočinama, šiljcima ili velikim usponom ◊ luok țîfnuos, nuĭe đi ńimika — mesto puno izbočina, nije ni za šta [Por.][GPek] ∞ țîfnă		[Vidi]
2002	țîfńală	ţâfneală	прзничавост	țîfńală (mn. țîfńaļe) [akc. țîfńală] (i. ž.) — (psih.) przničavost, osobina nekoga ko se bez razloga lako i brzo ljuti; prgavost; drčnost ◊ s-a pus o țîfńală pi fata-sta, numa frkuańe ka mîța naruoadă, sigurat a lasat-o baĭatu — ova devojka je postala przničava, samo frkće kao luda mačka, sigurno ju je ostavio momak [Por.] ∞ țîfnă		[Vidi]
2003	țîfńitură	ţâfnutire	прзница	țîfńitură (mn. țîfńiturĭ) [akc. țîfńitură] (i. s.) — (psih.) prznica, prgavko, osoba koja se bez razloga lako i brzo ljuti ◊ đi kînd s-a goļit butońu în podrum, moșu s-a fakut o țîfńitură đi uom, numa fîrfuańe, sa zbĭară pi tuoț đi fiĭe śe, da slab șî manînkă — otkad se ispraznilo bure u podrumu, čiča je postao prava prznica, samo frkće, viče na sve za bilo šta, a slabo i jede [Por.][GPek] ∞ țîfnă		[Vidi]